Javno “ja”: persona, maska, fasada

Sta je to “ja”? Na ovo pitanje ima mnogo odgovora, a nas  u ovom slucaju zanima podela na pravo “ja”

, javno “ja”i privatno “ja”. Javno “ja” (maska, persona, fasada) je slika o sebi koju prikazujemo drugim ljudima da bismo bili ljubazni. Pravo “ja” je ono kako komuniciramo sa bliskim ljudima, a privatno “ja” kako dozivljavamo sebe kad smo sami sa sobom.

Persona se formira u periodu osnovne skole, kada dete shvata da ne moze sa svim ljudima da bude blisko, da ne moze uvek da izrazava svoja osecanja, i da uvek bude iskreno. Dete uci kako da komunicira sa nepoznatim ljudima i sa ljudima koje ne poznaje dovoljno. Shvata da neki nacini komunikacije koji su u njegovoj porodici normalni, za nekoga mogu da budu nerazumljivi ili zbunjujuci, da nekoga mogu da povrede, a da ce neko da ih iskoristi protiv njega.

Tada dete pocinje da uci kako da se zastiti od svega toga, pronalazeci neke nacine komuniciranja koji su svima u njegovoj siroj sredini razumljivii i prihvatljivi.

Sa druge strane dete pronalazi vrsnjake sa kojima moze da komunicira slicno kao u svojoj porodici, da izrazi svoje pravo “ja”.

To je dobra osnova za razvoj bliskosti.

Medjutim, dete u uzrastu osnovne skole i ne razmislja o tome sta je pravo “ja”, sta privatno, a sta javno “ja”. Dete u ovom uzrastu ne posvecuje toliko puno paznje svom identitetu kao nesto kasnije u periodu adolescencije.

Adolescent se pita: “Ko sam ja?” Logicno, najbolji odgovor na ovo pitanje bi obuhvatao sva tri (javno, pravo i privatno) “ja”, s tim sto tu centralnu ulogu ima pravo “ja”.

Medjutim, kada adolescentu nije prihvatljiv neki aspekt svog pravog “ja”, on umesto toga odlucuje da u tom aspektu sagleda sebe iz ugla javnog. Drugim recima, sebe dozivljava onako kako se i predstavlja drugima.

Svako od nas u nekim aspektima sagledava sebe na ovakav nacin. U emocionalnom smislu, ti delovi persone koji dobijaju ulogu da zamene neki deo pravog “ja” postaju veoma znacajni, jer im osoba posvecuje posebnu paznju. Oni joj vise ne sluze samo zato da bi bila ljubazna i ostvarila odredjene svesno postavljne ciljeve, nego pre svega da bi izbegla svesnost o nekom aspektu pravog ja.

Danijela Stojanovic, klinicki psiholog i psihoterapeut