Kriza i razvoj licnosti

Osnovna teznja kojom se rukovodimo u svakodnevnom zivotu je teznja ka ravnotezi. Ustanovljeni obrasci odnosa sa samima sobom i sa sredinom dovode do mira i sigurnosti . Ova dinamicka ravnoteza omogucava da se nas zivot odvija bez vecih trzavica.
Tokom zivota se, medjutim, cesto suocavamo sa situacijama koje remete nasu ravnotezu. Stalne promene, kako na spoljasnjem, tako i na unutrasnjem planu, stvaraju potrebu za stalnim prilagodjavanjem. Neke situacije samo povrsno remete nasu ravnotezu – onda govorimo o problemima. Kada neke situacije u znacajnoj meri narusavaju nasu ravnotezu radi se o krizi.

Kada smo u krizi, dolazi do pojave uznemirenosti jer je poremecen nas uobicajeni nacin funkcionisanja, a novi jos nije ustanovljen. Ovo osecanje nije prijatno i stimulise nas na nalazenje novih resenja. Vazno je uvideti svrhu nalazenja novih resenja. Ukoliko pokusavamo da ih nadjemo da bismo zadrzali dotadasnji nacin zivota ili da bismo “bili kao i pre” (psihoterapeut ovo dosta cesto cuje od svojih klijenata koji mu se obracaju za pomoc u svojim kriznim situacijama), velika je verovatnoca da cemo podleci nekom maladaptivnom obliku ponasanja ( npr. gubitak bliske osobe, gubitak posla, ulazak u klimaks, penzionisanje i sl, mogu dovesti do pojave alkoholizma, preteranog trosenja novca na odrzavanje spoljasnjeg mladalackog izgleda itd. ). Do ovoga dolazi zbog teznje ka nemogucem. Sve je u stalnoj promeni i nista ne moze biti kao pre. Postavlja se pitanje otkuda ova teznja ka odrzavanju prethodne situacije. Izgleda da preteze potreba ka starom i poznatom zbog nase potrebe za sigurnoscu. Sigurnost je dobra, ali da bismo napredovali i razvijali se tokom zivota, neophodna je odredjena kolicina rizika. Upravo nas promena, nesigurnost, navodi na drugacije gledanje na stvari. Omogucava nam da u svoj zivot unesemo nove informacije, da upoznajemo nove ljude, da donosimo nove zakljucke. Da sve ove novine integrisemo u svoju licnost, i samim tim je razvijemo i obogatimo.

Pored toga, izgleda da postoji jedan deo nase licnosti koji oseca da je nekada u proslosti postojao “onaj pravi svet, onaj pravi zivot”. Ovaj pravi zivot postoji i u sadasnjem tenutku, ali mi nismo u sadasnjem trenutku, pa ga zato nismo ni svesni. To ne znaci da smo nekada bili svesniji sadasnjeg trenutka, nego nam se zivot sam otkrivao na momente. Zasto je to “prestao da cini”? Zato sto je doslo vreme da sami krenemo ka njemu, ka zivotu, tj. ka svesnosti sadasnjeg trenutka. Tako cemo doci do jednog sasvim novog kvaliteta, do naseg namernog, promisljenog ulaska u zivot. Time preuzimamo odgovornost za svoje iskustvo zivota.

Ovo ne znaci da treba izazivati krizu da bismo se razvijali. Treba pratiti sebe, svoje potrebe za promenom, donositi nove odluke – ovo moze dovesti do krize koja je dobra za nas. I spoljasnje promene, ako ih shvatimo kao deo neprekidnih zivotnih promena, a ne kao surove sale nepravedne sudbine i ma koliko bile “negativne” , mogu posluziti nasem sazrevanju. Postajemo svesni toga da nista ne mozemo u potpunosti kontrolisati, a i da nema potrebe za tim. Sam zivot cine stalne promene i nase stalno prilagodjavanje tim promenama. Ravnoteza, narusavanje ravnoteze, nova ravnoteza, pa onda njeno narusavanje…Stalna smena ravnoteze i neravnoteze.

Takodje, kada se nalazimo u krizi, dobro je potraziti pomoc okoline ako nam je potrebna. Ovo ne negira prethodno receno. Novi nacini prilagodjavanja podrazumevaju i nove interakcije, nove oblike komunikacije. Osnazeni podrskom okoline mozemo jos bolje ovladati kriznom situacijom i prevazici je.
Nekada i spoljasnje i unutrasnje promene mogu biti toliko velike da nas jednostavno paralisu. To je normalno, povezano je sa osnovnom reakcijom kada se nalazimo u velikoj opasnosti, sa reakcijom “bori se ili bezi”. Ta reakcija nam daje vremena i prostora da prikupimo energiju, sacekamo povoljnije okolnosti ili sacekamo da se intezitet ugrozavajuce situacije smanji u dovoljnoj meri da nase delovanje dobije smisao.
U svojoj biografiji F. Perls, osnivac gestalt psihoterapije, kaze: ” Kada se nalazis u kriznoj situaciji, ako ti ne ide, isprazni ceo frizider, ako se ljubav izgubi, pronadji nove prijatelje, igraj se sa zvucima i recima…pocni da se izrazavas na drugi nacin, rizikuj da zivis slobodno”.

Danijela Stojanović, klinički psiholog i psihoterapeut