Opsesivno – kompulsivni poremecaj

Opsesivno – kompulsivni poremecaj je poremecaj koji prepoznajemo po prisilnim mislima i prisilnim radnjama.

Prisilne misli su misli koje osoba ponavlja iako to ne zeli, a prisilne radnje su ponasanja koja ponavlja iako to ne zeli. Neko ponavlja prisilne misli zato sto se opsesivno plasi da bi mogao da uradi nesto strasno. Prisilne radnje ponavlja zbog toga sto shvata da ako ih ne preduzme posle nekog vremena ce se osecati nepodnosljivo, pa ce ih ipak preduzeti.

U pozadini prisilnih misli je bazicno osecanje osobe da je losa ili zla, pa bi, “sasvim prirodno” mogla da ucini nesto strasno.

Uloga prisilnih misli i prisilnih radnji je da se razbije gestalt samoprezira ili samomrznje. Ritualnim ponavljanjem odredjenih misli ili odredjenih radnji one se izdvajaju kao posebna celina nezavisno od emocija cija su posledica. Dakle, osoba je svesna neke misli ili ponasanja, ali nije svesna zasto to misli, odn. zasto se tako ponasa. Nije svesna osecanja samomrznje ili samoprezira koje je uzrok ovih prisilnih misli ili radnji. Nije svesna celine. Kada bi postala svesna emocionalne celine shvatila bi da zapravo mrzi ili prezire sebe. Medjutim, opsesivna licnost ne mora da bude ovoga svesna ukoliko zadovoljava neke stroge moralne kriterijume. Ipak, posto niko ne moze da zivi stalno na ovaj nacin desava se da  opsesivna osoba odstupi od svojih standarda i u tim situacijama je jedan od nacina da se prekine svesnost ponavljanje prisilnih misli ili prisilnih radnji.

Cilj psihoterapije je da se slabe i preispituju  uverenja opsesivne osobe sta treba i sta mora u zivotu. Slabe se oni delovi licnosti koji postavljaju stroge moralne kriterijume. Osoba polako shvata da mnoge stvari za koje je mislila da su nemoralne, uopste nisu. Ono za sta je mislila da su teski moralni prestupi veoma cesto nisu uopste tako strasne stvari. Opsesivna osoba uci da razlikuje gresku od moralnog prestupa. I sto je najvaznije, da shvati da i onda kad zaista uradi nesto sto jeste nemoralno i lose ne znaci da je ona kao osoba losa i zla.

Ne radi se samo o tome da  mentalno shvati ove stvari, nego da pocne i da dozvoljava sebi da oseca neprijatna osecanja samoprezira ili samomrznje i da tako napravi celinu. Opsesivne misli i kompulsivne radnje vise nisu izolovane pojave, nego deo celine sa neprijatnim osecanjima od kojih poticu. Tek kada postanemo svesni ove celine mozemo da je “transformisemo” u ljubav prema sebi i samopostovanje.

Danijela Stojanović, klinički psiholog i psihoterapeut