Strah i fobije

Strah je osecanje, i to neprijatno. Osecamo ga kada se plasimo. Plasimo se da bismo zastitili nesto sto nam je veoma vazno. To je uloga osecanja straha. Plasimo se da bismo se angazovali i fizicki, i mentalno i emocionalno, da zastitimo ono sto nam je vazno. Ako u tome uspemo, strah nam je od koristi, odnosno uspesno smo se uplasili.

Ali, u mnogim situacijama, ne samo da ne uspevamo da zastitimo bilo sta, nego spustamo sebi kvalitet zivota time sto se nepotrebno plasimo.

Zasto se nepotrebno plasimo? Nekada pogresno procenjujemo situaciju, pa su nasi strahovi neadekvatni i iracionalni.  Medjutim, uglavnom je problem emocionalne prirode, odn. radi se o nekom nedovrsenom poslu iz proslosti (recnikom gestalt terapije).

Kod fobija je vazno da razlikujemo da li se radi o fobiji koja je nastala kao posledica traume (o tome sam vec nesto pisala vezano za PTSP), ili o fobiji koja je posledica odbrambenih mehanizama.

U ovom drugom slucaju problem je u tome sto ne dozvoljavamo sebi da budemo svesni od cega smo se stvarno uplasili (obicno nekada davno u detinjstvu). Onda taj strah “premestamo” i povezujemo sa nekim objektom koji nas uopste ne ugrozava, i to nam je potpuno jasno. Ljudima je cesto potpuno jasno da nema razloga da se plase od npr. pauka, medjutim nije im jasno zbog cega se onda uopste plase. Odgovor je da se osoba uplasila neceg drugog, ali ne dozvoljava sebi da bude svesna cega.

Ako su simptomi fobije jako izrazeni ili ako je klijentu hitno potrebno da se “oslobodi” od fobije, mogu se, kao privremeno resenje, primeniti medikamentozna terepija i/ili se klijent moze nauciti tehnikama izlaganja i desenzitizacije.

Zasto smatram da je ovo resenje privremeno? Ako se ne pozabavimo sustinskim problemom, sveukupni kvalitet naseg zivota se nece poboljsati, odn. problem ce se izraziti na nekom drugom planu. Sa druge strane, ako se pozabavimo sustinom, otkricemo mnogo toga o sebi.  Shvaticemo da  i ovaj problem, kao i svaki drugi, predstavlja nasu poruku samima sebi. Poruku da postoji neki vazan aspekt naseg bica kojega nismo svesni. Kada ga osvestimo, time dobijamo mnogo.

Kako da ga osvestimo? U gestalt terapiji se, kao i uvek, radi sa “ovde i sada”. To znaci da problematicnu situaciju iz proslosti dovodimo u sadasnjost, tako da mozemo da osetimo osecanja koja smo prekinuli ili potisnuli. To znaci da dozvoljavamo sebi da budemo svesni od cega smo se, zapravo, uplasili. Shvatamo da je u redu plasiti se, od cega god da smo se uplasili. Ne postoji nista od cega ne bismo smeli da se plasimo. Kao i obicno u gestalt terapiji, razvijamo i osnazujemo stav – “sve  sto je ljudsko nije mi strano”.

Dakle, strah iako je neprijatan, moze da nam bude od koristi, a iako nam nije od koristi – od koristi nam je, zato sto predstavlja poruku koja nam je od velikog znacaja u emocionalnom razvoju. Kada tu poruku u celosti osvestimo, prestajemo da se plasimo.

Danijela Stojanovic, klinicki psiholog i psihoterapeut