Stres

stres

Svaki trenutak naseg zivota karakterise manje- vise uravnotezen odnos izmedju nas i sredine koja nas okruzuje. Ipak, ma koliko uravnotezen, taj odnos nije statican, vec dinamican. Kada se njegove promene odigravaju unutar uglavnom ocekivanog,nas zivot se ne remeti i odvija se na uobicajen nacin.

A sta kada se taj odnos poremeti?

Zivimo u vremenu koje bi se moglo nazvati nesigurnim i punim neizvesnosti. Mnogi se plase promena i pokusavaju da se osiguraju- novcem, polisom osiguranja, prijateljskim vezama. Medjutim, gruba je istina da u ljudskim odnosima, kao i u drugim oblastima zivota, nema trajnosti. Sve je sklono promenama i jedini nacin “osiguranja” je da naucimo da se prilagodjavamo i iznova uspostavljamo poremecenu ravnotezu.

Neke situacije samo povrsno remete ovu ravnotezu- onda govorimo o problemima.

Problemi su svakodnevna pojava. Retko kad se sve odvija po planu. Nesto ili neko (ponekad i mi sami) nam se ispreci na putu, tako da moramo da pravimo novu strategiju, nalazimo nova resenja ili da menjamo planove.

Postoje, medjutim, situacije koje nas mogu mnogo jace “poljuljati” i izbaciti nas iz ravnoteze. Onda govorimo o stresu.

Stres podrazumeva:

-cinioce koji naglo i drasticno narusavaju nasu ravnotezu (stresori)

-osecanja koja se javljaju u toj situaciji i telesne manifestacije( stresno stanje)

-ponasanje u stresnoj situaciji (stresna reakcija)

Vrste stresa:

Akutni stres je stanje koje nastupa nekoliko sati ili dana posle izlagnja stresnoj situaciji ekstremne jacine. To moze biti, recimo, zemljotres, jaka eksplozija, ali i neka svakodnevna zivotna situacija.

Hronicni stres nastupa kada smo neprekidno izlozeni stresnim situacijama. Moze se reci da je to danas mnogima uobicajen nacin zivota, a posle nekog vremena nekima to cak i prija. Osecaju se “zivljim” kada se stalno nesto desava, jure iz posla u posao, a tamo gde nema vecih problema uspevaju nekako da ih naprave. Ovo se moze objasniti delovanjem odredjenih hormona koji se luce u stanju stresa, a od kojih se moze stvoriti neka vrsta zavisnosti.

Usled ucestale izlozenosti stresnim situacijama, moze se desiti i da nam se “otpornost” na stres smanji u toj meri da smo nesposobni da funkcionisemo na uobicajen nacin. Onda kazemo da smo u krizi.

Sta izaziva stres?

Svaki cinilac koji ozbiljno ugrozava i remeti ravnotezu u organizmu je stresor. To moze biti i preteran telesni napor, promena temperature i klimatskih uslova, neogranicen broj psiholoskih ili socijalnih uslova.

Psihosocijalni stresori su veoma znacajni zato sto su cesti i u velikoj meri su odgovorni za ono sto se obicno podrazumeva pod stresom:

-bracni (i vanbracni): zabavljanje, brak, neslaganje, odvajanje, smrt partnera

-roditeljstvo: (ne) postojanje roditeljstva, problemi sa decom, bolest i smrt deteta

-iinterpersonalni: problemi sa prijateljima, susedima,sukobi sa poslodavcem

-radni: na radnom mestu, u skoli, u domacinstvu, nezaposlenost, penzionisanje

-zivotne prilike: promena stana, pretnja licnoj sigurnosti

-finansijske: nedovoljna finansijska sredstva za zivot, promena finansijskog statusa

-razvojni: faze zivotnog ciklusa( pubertet, prelazak u odraslo doba, menopauza…)

-somatske bolesti i povrede

Danas se stresori cesto nazivaju i znacajnim zivotnim dogadjajima. Oni mogu biti i prijatni i neprijatni, mada se moze reci da su prijatni manje stresogeni.

Kako prepoznati stresno stanje?

Stresno stanje podrazumeva:

-odredjena osecanja (anksioznost, depresija)

-telesne manifestacije(promene u telu koje se javljaju u stresnoj situaciji, ponekad i bolest)

Telesne manifestacije: ubrzan rad srca, “suvoca” u ustima, gubitak apetita, glavobolja, osecaj hladnoce,znojenje dlanova, napetost misica, gubitak seksualne zelje, nesanica…

Ako nismo svesni da su ovo pokazatelji straha i anksioznosti, sami pokazateli mogu postati izvor stresa.

Kako se izboriti sa stresom?

Ako ne mozemo da izbegnemo neku stresnu situaciju, ili je bar ublazimo, mozemo povecati otpornost na stres.Otpornost prema stresu se moze povecati:

-aktivnim ponasanjem (suprostavljanje stresnoj situaciji ili njeno izbegavanje), neprepustanje

-primenom korisnih obrazaca ponasanja(brza i realna procena ugrozavajuce situacije, suocavanje sa njom,napraviti analizu, planirati, traziti i prihvatiti adekvatnu socijalnu pomoc i podrsku)

-dobrom samoprocenom (realna procena sebe, svojih moci i izdrzljivosti)

-povecanjem samopouzdanja (realnog):ako verujemo u sebe i ako ocenjujemo da smo dobri, sposobni i istrajni u ostvarenju nekog vaznog cilja

-opustanjem (relaksacijom)

-fizickom rekreacijom

-gajenjem osecanja srece i zadovoljstva

Kada smo ugrozeni,potrebe za komunikacijom su nam povecane, narocito sa onima koji shvataju nasu situaciju (kao da trazimo “rame za plakanje”). Veoma je vazna podrska porodice, prijatelja- socijalna podrska. Razgovor sa drugima nam omogucava da iskazemo kako se osecamo. Nezamenljiva je pomoc onih koji su sa uspehom prebrodili slicnu stresnu situaciju.Ona nas ohrabruje i pomaze u borbi protiv depresije, beznadja, ocajavanja. Umirujuce deluje vec i saznanje da su i drugi bili u slicnoj situaciji i da su je sa uspehom prevladali.Vec i samo toplo prihvatanje i dobijanje paznje onih kojima verujemo i koje volimo je od pomoci.

Autor: Danijela Stojanovic, klinicki psiholog i psihoterapeut